После Другог Светског Рата становништво на Флориди је нагло почело да се повећава. Сент Петерсбург је постао привлачно одредиште за многе пензионере, а па и наше Српске пионире. Међу њима је био Бранко Пекић, дугогодишњи секретар Српског Народног Савеза. Г-дин Пекић је започео са организовањем Срба у Сент Петерсбуршком крају 1958. године предлогом да се оснује Коло Српских Сестара. Коло је приређивањем пикника, ручкова и других забава окупљало Србе у овом крају,  а и стварало средства за оснивање црквено-школске општине, што се и остварило 1962 године. За заштитника је изабран Свети Сава. Г-дин Пекић је изабран за првог Председника Црквено-Школске Општине Свети Сава и на овој дужности је био све до 1969.гидине.

1963.године је купљено 6 парцела за 12,000  долара. Дуг је исплаћен 1964.године  оданошћу и жртвом  свих  чланова, а посебно Кола Српских сестара, које су приложиле 7,000 долара. 1966.године  је формиран комитет за изградњу и дат је посао предузимачу да направи план за црквену салу. 1968.године је одабран извођач радова, узет је зајам од 25,000 долара, постављен је темељ црквене сале коју су наредне 1969.године осветили Владика Сава и Владика Висарион Банатски уз саслужење  проте Миодрага Мијатовића, оца Николе Марионкуа (Румунски свештеник), и Намесника оца Недељка Гргуревића.

На почетку парохијски живот није био садржајан јер није био постављен сталан парох. Парохију су опслуживали прота Андра Поповић из јужног Чикага, који је проводио зимске месеце на Флориди. Редовних богослужења, преко целе године, није било. Ово се променило 1972.године доласком проте Николе Секулића, који се пензионисао од цркве Свете Петке у Џонстауну, Пенсилванија. Постављањем проте Секулића за првог пароха, парохијски живот је добио садржајност и редовност што је неопходно за раст и напредак.

1973.године је исплаћен зајам узет за црквену салу, а 1974.године прота Секулић је покренуо иницијативу zа изградњу црквеног храма. Темељ за нову цркву је освећен 8.новембра 1975.године и формиран је комитет за иградњу, а 1976.године Владика Сава је осветио планове за нову цркву и изабран је извођач радова. Изградња храма је започета 31.јула 1977.године по цени од 170,000 долара.

Неопходно је истаћи да се, један од највећих добротвора, Јефта Марковић, упокојио фебруара 1976. Он је оставио своје цело имање Црквеној општини Свети Сава, и захваљујући његовом, тако великом, доприносу било је могуће остварити сан о завршетку градње за врло кратко време.

Следећи велики добротвор ове парохије је Љубица Пелеш, која је приложила иконостас, олтар, постоља за иконе и певнице за покој душе свог супруга Радета Пелеша. Она sе прихватила da бude кума за освећење храма.

Храм су осветили, 4.новембра 1978.године, Владика Христифор, прота Секулић, који је тада уздигнут у чин Протојереја-Ставрофора, као и друго гостујуће свештенство. За ову прилику певао је хор ''Петар Крстић'' из Стубенвила, којим је дириговао Слободан Зелић.

После освећења, одржан је банкет у хотелу ''Хилтон'', коме су присуствовали председник Српског Народног Савеза, г-дин Роберт Стоун, мајор Сент Петерсбурга, конгресмен Бил Јанг, као и многи други. После програма свечаности су настављене у црквеној сали.

1979. године прота Секулић се пензионисао по други пут. За њим је дошао отац Љубисав Ђурић који је служио парохију све до 1983.године. О. Ђурић је основао црквену школу. 22. новембра 1981.године је исплаћен зајам за цркву (моргиџ).

1982. године Ненси Чолаковић је организовала црквени хор, и постављена је мермерна плоча  на улазу у цркву, са уклесаним именима оних који су приложили 500.00 и више долара за изградњу цркве.

1983.године je купљена кућа до цrкрвеног имања за 55,000 долара. Зајам за куповину исте је исплаћен  у новембру исте године. Ову годину још обележава I настанак Српског Бисерa, под вођством Милана Симића и Мире Ијачић, који је тада по први пут наступао на Спифс-у. У августу 1983. отац Ђурић се повукао, а у септембру је постављен отац Јосиф Кошевић за пароха.

У 1988.-ој години отац Кошевић је отишао, а за пароха је дошао прота Милоје Раичевић. И парохијски живот је i{ao svojim tokom kako je krenuo још са протом Секулићем. Али, 1994.године долази до промене. Све до овог времена парохију су чинили пензионери који су полако почели да се селе на други свет. У 1994-ој години почиње да стиже нови талас досељеника, православних Срба из Босне и Херцеговине. Пошто су избегли из рата, дошли су без ичега и све им је било потребно. Хвала Богу да су имали оно што им је било најпотребније – нашу цркву Светог Саве. Прота Раичевић је неуморно радио да помогне овим новим члановима наше заједнице. Водио их је код лекара, помагао им је око сређivања докумената, добијања возачке дозволе, тражења посла – једном речју све што је могао. Иако је прота поднео највећи терет, није био сам, било је и много других који су помагали новодишлима, kao na primer Власта Ђор|евић и Милош Лукач. Талас нових досељеника је трајао све до 2004.године и он је обновио о ојачао нашу заједницу.

Следеће важно остварење у животу наше парохије је постављање фресака. Средства су сакупљана од 1998.-2000. Ali, posle значајнog прилогa од 55,000koji je дао/ла ?  Џон Филипакис је завршио пројекат 2000.године, за 85,000 долара.