СВЕТИ САВА У СВЕТОМ ПИТЕРСБУРГУ

Наше двије црквене заједнице Мексичког залива Флориде, Св. Саве у Сент Питерсбургу и Св. Ђорђа у Клирвотеру, јединствене су по много чему, а најприје по томе што двоjица, рођене, браће: Ненад и Предраг Цвјетковић руководе овим црквеним општинама у њиховом материјалном пословању. Предраг Цвјетковић је предсједник Управног одбора Црквенo-школске општине Св. Саве, а Ненад Цвјетковић предсједник је у Цркви Св. Ђорђа. Важно је истаћи да они нису - не дај, Боже - у завади, што би се дало помислити, јер један води једну, а други другу црквену заједницу, него, оба ревносни у добром дјелу, братски се помажу и сарађују на добробит обје црквене општине. Не тврди се да је јединствен случај да два млада свештеника, удаљени један од другог десетак километара, што се на овим, разређеним, просторима ријетко налази, буду у братским односима један према другом, али, ипак, сматрамо да ту чињеницу, овдашњу, треба истаћи. О. Драган Жарић предстојатељ је Парохије Св. Саве, а брат његов у Христу Господу, Прота Милан Јовановић, руководи Парохијом Св. Ђорђа. На Светог Саву бијасмо учесници духовног Славља у храму Светог Саве и са о. Драганом Жарићем и његовим богољубивим парохијанима подијелисмо радост храмовне славе. Међу, заиста, бројним парохијанима, светосавцима, који су њихов, иначе, не мали, храм испунили вршке пуним, препознали смо и парохијане Цркве Св. Ђорђа. Осјећало се лијепо заједништво, топлина и љубав заједничке породице. Саборност црквена на дјелу. Светој Литургији началствовао је , на далеко поштовани, Прота Јован Тодоровић. Његош би рекао гдје је све био и Божић доживио, а ми бисмо додали да смо и ми које куда били, и великим слављима присуствовали, али кроз Протино богослужење и молитвено узношење осјећали смо се као да смо у Јерусалиму. Добри Прота Милоје Раичевић, који је дугогодишњим својим служењем у овој Парохији утврдио њене темеље и дао значајан допринос њеном садашњем процвату, уплео је, такође, своје молитве, на радост свих који га познају и воле. За све који прате црквена збивања у Сент Питерсбургу, и учествују у њима, оставља дубок утисак чињеница да је о. Драган Жарић, млад, честити и ревносан служитељ олтара Божијег, долио пуно снаге и енергије у ову Парохију. Заиста се види велики напредак у свим доменима црквеног живота. Цијела његова породица дубоко је уроњена у дјелатност ове Парохије, а најприје, његова супруга попадија Изворинка Жарић. Уз све своје породичне и професионалне обавезе, млада попадија је припремила и водила веома успјешан и маштовит светосавски програм. Због недостатка подршке парохијана, и вриједних руку, многе наше црквене заједнице имају потешкоћа око остварења својих програма. То нарочито дође до изражаја када се спремају велика славља као што је било ово у светосавској црквеној заједници. Због тога се све чешће прибјегава самопослужењу. Овдје, међутим, Коло српских сестара је било на висини задатка. Сваки гост, од уласка у салу, и традиционалног послужења славским житом, до кафе и колача, био је, у току ручка, благовремено и с љубављу послужен. Све је савршено функционисало као у најбољој домаћинској кући. Уобичајено је овдје, у ”расејању”, да наша окупљања и славља буду украшена наступом фолклорних група. Понекад ти програми буду стереотипни и преобилни. Овом приликом, и на овом мјесту, млади кореограф Стефан Благојевић је, у оквиру светосавског програма, приредио кратак, али садржајан, репертоар, из којег се видјело да је он, својим знањем и трудом успио да игру ове дјеце подигне на веома висок - скоро да кажемо, професионални - ниво. Фолкор, који смо у Сент Питерсбургу видјели, у равни је наших најбољих фоклорних група овдје, а и шире. Овогодишњи кумови славе Недељко и Бранка Јанковић, својом вјером и постојаношћу у њој, заслужују далеко шири опис. И оно, дјелимично, што се о њиховој судбини чује, наводи на велико поштовање. У протеколом, несрећном рату, аутобус, којим су покушавали спас из пакла да нађу, био је погођен и запаљен. Чланови породице: Далиборкa, Велибор, Драган, Бранимир изгубили су животе, а само њих троје: отац, мајка и, тешко рањена, кћерка преживјели су да своје животе и вјеру пресаде у далеку Флориду. Кумови Недељко и Бранка Јанковић су своју Цркву обдарили значајним прилогом и доприносом обогатили, и иначе, богату славску трпезу. За наду је да ће Драган и Сања Бошковић , кумови за идућу годину, бити у могућности да достигну висок стандард који су овогодишњи кумови поставили. Са славе Цркве Св. Саве у Сент Питерсбургу, почаствовани и домаћински угошћени, носимо најљепша сјећања. Господ драги да их подржи, пуно љета и година да славе и да имају то с ким, и са чим, чинити. Амин!

(Протојереј-ставрофор Василије Томић)