St Sava Serbian Orthodox Church
530 77th Ave N St Petersburg FL 33702
menu:

У недељу, 19.марта 2017. деца наше Црквене Школе

ће обележити своју школску славу

Светог Владику Николаја Српског

Света Литургија у 9:30 часова

Резање Славског Колача у ручак ће бити у црквеној сали

Кум/Домаћин Славе је Саво Мићевић

Добро нам дошли!

Свети Николај Жички

Тропар Николају, глас 8. 

Златоусти проповедниче васкрслог Христа, путовођо рода српског крстоносног у векове, распевана лиро Духа Светога, поносе и љубави монаха, радовање и похвало свештеника, учитељу покајања, свенародни владико, человођо богомољне војске Христове, Свети Николаје Српски и свеправославни, са свима светима небеске Србије, моли Јединог Човекољупца да подари мир и слогу роду нашему. 

Кондак Николају, глас 3. 

Родио се јеси у Лелићу српском, архипастир био у Охриду светонаумском, на престолу Светог Саве у Жичи си столовао, народ Божији јеванђељем учио и просветио, покајању и Христољубљу људе приводио, за Христа и страдања у Дахау претрпео. Тога ради прослави те, светитељу Николаје Нови, богоугодниче.

Sunday, March 19th 2017 our Sunday School children 

will celebrate their Patron Saint Day 

St. Bishop Nikolai of Žića

 Divine Liturgy: 9:30 a.m.

Cutting of the Slava Bread  & lunch will be in our Parish hall

This year kuma/host is Savo Mićević

Everyone is Welcome!

Repose of St Nikolai of Žiča

Troparion — Tone 3

O golden-tongued preacher proclaiming the risen Christ, Everlasting guide of the cross-bearing Serbian people, Resounding harp of the Holy Spirit, and dear to monastics who rejoice in you, Pride and boast of the priesthood, teacher of repentance, master for all nations, Guide of those in the army of Christ as they pray to God, Holy Nikolai teacher in America and pride of the Serbian people, With all the saints, implore the only Lover of mankind / To grant us peace and joy in his heavenly kingdom!

Kontakion — Tone 3

Born at Lelich in Serbia, you served as archpastor at the church of Saint Nahum in Ochrid. You presided on the throne of Saint Sava at Zhicha, teaching the people of God and enlightening them with the Gospel, bringing them to repentance and love for Christ. And for His sake you endured suffering at Dachau. Therefore, Nicholai, we glorify you as one newly well pleasing to God.

Трећа недеља поста – Крстопоклона

Поклоњење Часном Крсту

Тропар, глас 1.

Спаси Господе народ Свој и благослови наслеђе Своје, даруј победу свим Православним Хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Твој.

Кондак, глас 7.

Некада је пламено оружје чувало врата Раја, али на њих наиђе преславни савез, дрво крсно, жалац смрти и паклена победа би прогнана. Стао си пред све који су били у Аду, Спаситељу мој, кличући: Уђите поново у Рај!

The 3rd Sunday of Great Lent:

Veneration of the Cross

Troparion — Tone 1

O Lord, save Your people, and bless Your inheritance. Grant victories to the Orthodox Christians, over their adversaries. And by virtue of Your Cross preserve Your habitation!

Kontakion — Tone 7

Now the flaming sword no longer guards the gates of Eden; it has mysteriously been quenched by the wood of the Cross! The sting of death and the victory of hell have been vanquished; for You, O my Savior, have come and cried to those in hell: “Enter again into paradise.”

Молитва Светог Јефрема Сирина

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. (поклон)

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. (поклон)

О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин. (поклон)

Молитва Светог Јефрема Сирина за време поста

Протојереј Алекдандар Шмеман

Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота - Светом Јефрему Сирину. Ево њеног текста:

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме.

О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

Ова се молитва чита два пута на крају сваке службе у посту од понедељка до петка (не суботом и недељом, јер, како ћемо доцније видети, службе у ове дане нису по обрасцу посних служби). Код првог читања, метанише се после сваке молбе. Тада се сви клањамо дванаест пута говорећи: „Боже, очисти ме грешног". Цела молитва се понавља са једним метанијем на крају.

Зашто ова кратка и једноставна молитва заузима тако важан положај у целокупном богослужењу за време поста? Зато што на јединствен начин набраја све негативне и позитивне елементе покајања, образује, да се тако изразимо, „подсетник" за наш индивидуални подвиг у посту. Подвиг је усмерен најпре у правцу ослобођења од неких основних духовних болести које формирају наш живот, и омогућавају нам да почнемо да се окрећемо према Богу.

Основна болест је „празност" (лењост). То је она чудна лењост и пасивност целокупног бића, која нас стално убеђује да је промена немогућа, па стога и непожељна. У ствари, то је дубоко укорењсна сумња, која на сваки духовни изазов одговара „чему, ради чега?" и чини од нашег живота ужасну духовну пустош. То је корен сваког греха, јер трује духовну енергију у самом њеном корену.

Резултат такве лењости - „празности" је „униније" - туга. То је стање очаја, малодушности, које су сви Оци духовности сматрали као највећу опасност за душу. Малодушност је немогућност да човек види било какво добро и било шта позитивно. То је свођење света на негативизам и песимизам. То је демонска сила у нама, јер је ђаво у својој основи лажа. Он човека лаже о Богу и о свету; он испуњава живот тамом и негацијом. „Униније" је самоубиство душе, јер ако обузме човека, он је апсолутно нсспособан да види светлост и да је жели.

„Љубоначалије" - пожуда! Ма колико изгледало чудновато, „празност" и „униније" испуњавају наш живот пожудом. Обезбеђивањем целокупног става према животу, чинећи живот бесмисленим и празним, „празност" и „униније" присиљавају да тражимо компензацију у коренито погрешном ставу у односу на друге особе. Ако мој живот није оријентисан према Богу, није усмерен на вечне вредности, он ће неизбежно, постати себичан и егоцентричан, а то значи да ће сва друга бића постати средство за задовољењс моје себичности. Ако Бог није Господ и Господар мога живота, тада ја постајем свој господар и господ- апсолутни центар свога сопственог света, и све почињем да вреднујем у терминима мојих потреба, мојих идеја, мојих жеља, и мојих процена. Пожуда је на тај начин најосновнија изопаченост у односу према другим бићима, тражење начина да им се она потчине.

Она није безусловно изражена у стварној побуди да се влада, да се доминира над „другима". Она може да се испољи у индиферентности, омаловажавању, незаинтсрсеованости, безобзирности и непоштовању. То јс заиста „празност" и „униније" уперено овог пута против других; оно употпуњава духовно самоубиство са духовним убиством.

Најзад, „празнословије". Једино човек, од свих створења, обдарен је даром говора. Сви Оци виде у томе „печат" слике Божијс у човеку, јср се сам Бог открио као Реч. Али, реч као врховни дар је истовремено и врховна опасност. Будући основним изразом човека, средством његовог осмишљења, говор је из истог разлога и средство његовог пада и саморазарања, преваре и греха. Реч спашава и реч убија. Реч надахњује и реч трује. Реч јс оруђе истине и демонскс лажи. Имајући крајње позитивну силу, она има и ужасно негативну снагу. Она заиста ствара позитивно или негативно. Када одступи од свог божанског порекла и сврхе, реч постаје „празна". Она неминовно условљава лењост, пожуду, очајање, а живот преобраћа у пакао. Она постаје самом силом греха.

Ово су четири негативна услова покајања. Они су препреке које треба савладати. Али једино сам Бог може да их уклони. Према томе, први део молитве поста јссте крик из дубине људске беспомоћности. Затим се молитва креће у правцу позитивних циљева покајања, а има их опет четири.

Чистота, целомудрије! Ако се овај израз не сведе само на његово сексуално обележје, а то се погрешно веома често чини, чистота се разумева као позитивна супротност „празности". Тачан и потпун превод грчког „софросини" и црквенословенског „целомудрије" требало би да буде „чистота умовања". Лењост је, пре свега, расипање, траћсње, распусност - скрханост наше визије и енергије, неспособност да сагледамо целину. Тачно његова супротност је целовитост. Ако обично под чистотом замишљамо врлину супротну сексуалној распусности то је због тога што се слаби карактер нашег постојања нигде боље не пројављује него у сексуалној пожуди - отуђењу тела од живота и контроле духа. Христос је у нама обновио целовитост, у нама је успоставио истинито мерило вредности и поново нас вратио Богу.

Први и најдивнији плод ове целовитости или чистоте је понизност. О њој смо већ говорили. Она, изнад свега другог, представља победу истине у нама, одстрањивање сваке лажи, сагледавање и прихватање ствари онаквих какве су, а самим тим сагледавање Божије величанствености, доброте и љубави у свему. Стога је речено да је Бог милостив понизнима и да се противи гордима.

Природни пратиоци стрпљења су чистота и понизност. „Природни" или „пали" човек је нестрпљив. Слеп у односу на самог себе, он је брз да суди и осуђује другог. Пошто је његово знање о свему крње, непотпуно и искривљено, он све мери према властитом укусу и идејама. Индиферентан према сваком изузев самом себи, он жели да му живот буде успешан, овде на земљи и то одмах. А стрпљење је божанска врлина. Бог је стрпљив не стога што је „благ" већ зато што сагледава дубину свега што постоји, што је Њему отворена унутрашња реалност ствари, коју, у нашем слепилу, ми не можемо да видимо. Што ближе прилазимо Богу, постајемо све стрпљивији и тада се у нама све више одражава безгранично поштовање према свим бићима, а то је већ божанска особина.

Најзад круна и плод свих врлина, сваког раста и напора, јесте љубав - она љубав коју, како смо већ рекли, може једино Бог да подари. То је дар који је циљ и сврха свих духовних припрема и праксе.

Све је сабрано и обухваћено завршним делом молитве. Молимо „да уочимо своја прегрешења и да не осуђујсмо свога брата". Али постоји једна опасност: гордост. Гордост је извор зла, а све зло је гордост. Па ипак није довољно само да уочимо своје грехове. Чак и ова очигледна врлина може да сс преобрати у гордост.

Духовни списи су пуни опомена упућених против суптилних облика псевдопобожности која, под плаштом смирености и самоосуђивања може да одведе у праву демонску гордост. Када „увидимо властите погрешке" и „не осуђујемо своју браћу", када се, другим речима, чистота, понизност, стрпљење и љубав у нама сливају у једну целину, тада и само тада бива у нама уништен највећи непријатељ, наиме, гордост.

Метанишемо после сваке молбе. Метанисања нису ограничена само на молитву св. Јефрема Сирина. Она сачињавају једну од специфичних карактеристика целокупног посног богослужења. Али у молитви св. Јефрема је значење метанисања најбоље изражено. У дугом и тешком напору духовне обнове, Црква не прави разлику између душе и тела. Цео човек је отпао од Бога. Цео човек треба да буде обновљен, цео човек треба да се врати Богу. Катастрофа греха и лети до превласти телесности - животиње, нерационалног и пожуде у нама - над духовним и божанским. Међутим, само тело је узвишено, тело јс свето. Оно јс толико свето да је сам Бог „постао човек". Према томе није тело презрено или занемарено у односу на покајање и спасење. Оно је обновљено и враћене су му његове основне функције: да се преко њега изрази живот духа и да буде храм непроцењиве људске душе. Хришћански аскетизам је борба, не против тела него за тело. Из овог разлога каје се цео човек - душа и тело. Тело учествује у молитви душе баш као што се и душа моли кроз тело и у телу. Метанисања су „психосоматски" знак покајања, понизности, обожења и покорности. Она су посни ритуал par excellence.

Prayer of Saint Ephraim the Syrian

O Lord and Master of my life, take from me the spirit of sloth, despair, lust of power, and idle talk. (prostration)

But give rather the spirit of chastity, humility, patience, and love to Thy servant. (prostration)

Yea, O Lord and King, grant me to see my own transgressions, and not to judge my brother, for blessed art Thou, unto ages of ages. Amen. (prostration)

The Lenten Prayer of St Ephrem the Syrian

By Protopresbyter Alexander Schmemann

Of all lenten hymns and prayers, one short prayer can be termed  the lenten prayer. Tradition ascribes it to one of the great teachers of spiritual life - St. Ephrem the Syrian. Here is its text:

O Lord and Master of my life! Take from me the spirit of sloth, faint-heartedness, lust of power, and idle talk.  But give rather the spirit of chastity, humility, patience, and love to Thy servant. Yea, O Lord and King! Grant me to see my own errors and not to judge my brother; For Thou art blessed unto ages of ages. Amen

This prayer is read twice at the end of each lenten service Monday through Friday (not on Saturdays and Sundays for, as we shall see later, the services of these days do not follow the lenten pattern). At the first reading, a prostration follows each petition. Then we all bow twelve times saying: "O God, cleanse me a sinner." The entire prayer is repeated with one final prostration at the end.             

Why does this short and simple prayer occupy such an important position in the entire lenten worship? Because it enumerates in a unique way all the "negative" and "positive" elements of repentance and constitutes, so to speak, a "check list" for our individual lenten effort. This effort is aimed first at our liberation from some fundamental spiritual diseases which shape our life and make it virtually impossible for us even to start turning ourselves to God.            

The basic disease is sloth. It is that strange laziness and passivity of our entire being which always pushes us "down" rather than "up" -- which constantly convinces us that no change is possible and therefore desirable. It is in fact a deeply rooted cynicism which to every spiritual challenge responds "what for?" and makes our life one tremendous spiritual waste. It is the root of all sin because it poisons the spiritual energy at its very source.             

 The result of  sloth is faint-heartedness. It is the state of despondency which all spiritual Fathers considered the greatest danger for the soul. Despondency is the impossibility for man to see anything good or positive; it is the reduction of everything to negativism and pessimism. It is truly a demonic power in us because the Devil is fundamentally a liar. He lies to man about God and about the world; he fills life with darkness and negation. Despondency is the suicide of the soul because when man is possessed by it he is absolutely unable to see the light and to desire it.               

 Lust of power! Strange as it may seem, it is precisely sloth and despondency that fill our life with lust of power. By vitiating the entire attitude toward life and making it meaningless and empty, they force us to seek compensation in, a radically wrong attitude toward other persons. If my life is not oriented toward God, not aimed at eternal values, it will inevitably become selfish and selfcentered and this means that all other beings will become means of my own self-satisfaction. If God is not the Lord and Master of my life, then I become my own lord and master -- the absolute center of my own world, and I begin to evaluate everything in terms of my needs, my ideas, my desires, and my judgments. The lust of power is thus a fundamental depravity in my relationship to other beings, a search for their subordination to me. It is not necessarily expressed in the actual urge to command and to dominate "others." It may result as well in indifference, contempt, lack of interest, consideration, and respect. It is indeed sloth and despondency directed this time at others; it completes spiritual suicide with spiritual murder.

                 Finally, idle talk. Of all created beings, man alone has been endowed with the gift of speech. All Fathers see in it the very "seal" of the Divine Image in man because God Himself is revealed as Word (John, 1:1). But being the supreme gift, it is by the same token the supreme danger. Being the very expression of man, the means of his self-fulfillment, it is for this very reason the means of his fall and self-destruction, of betrayal and sin. The word saves and the word kills; the word inspires and the word poisons. The word is the means of Truth and it is the means of demonic Lie. Having an ultimate positive power, it has therefore a tremendous negative power. It truly creates positively or negatively. When deviated from its divine origin and purpose, the word becomes idle. It "enforces" sloth, despondency, and lust of power, and transforms life into hell. It becomes the very power of sin.

                 These four are thus the negative "objects" of repentance. They are the obstacles to be removed. But God alone can remove them. Hence, the first part of the lenten prayer; this cry from the bottom of human helplessness. Then the prayer moves to the positive aims of repentance which also are four.

               Chastity! If one does not reduce this term, as is so often and erroneously done, only to its sexual connotations, it is understood as the positive counterpart of sloth. The exact and full translation of the Greek sofrosini and the Russian tselomudryie ought to be whole-mindedness. Sloth is, first of all, dissipation, the brokenness of our vision and energy, the inability to see the whole. Its opposite then is precisely wholeness. If we usually mean by chastity the virtue opposed to sexual depravity, it is because the broken character of our existence is nowhere better manifested than in sexual lust -- the alienation of the body from the life and control of the spirit. Christ restores wholeness in us and He does so by restoring in us the true scale of values by leading us back to God.               

The first and wonderful fruit of this wholeness or chastity is humility. We already spoke of it. It is above everything else the victory of truth in us, the elimination of all lies in which we usually live. Humility alone is capable of truth, of seeing and accepting things as they are and therefore of seeing God's majesty and goodness and love in everything. This is why we are told that God gives grace to the humble and resists the proud.                 

Chastity and humility are naturally followed by patience. The "natural" or "fallen" man is impatient, for being blind to himself he is quick to judge and to condemn others. Having but a broken, incomplete, and distorted knowledge of everything, he measures all things by his tastes and his ideas. Being indifferent to everyone except himself, he wants life to be successful right here and now. Patience, however, is truly a divine virtue. God is patient not because He is "indulgent," but because He sees the depth of all that exists, because the inner reality of things, which in our blindness we do not see, is open to Him. The closer we come to God, the more patient we grow and the more we reflect that infinite respect for all beings which is the proper quality of God.                

  Finally, the crown and fruit of all virtues, of all growth and effort, is love-- that love which, as we have already said, can be given by God alone-the gift which is the goal of all spiritual preparation and practice.                  

All this is summarized and brought together in the concluding petition of the lenten prayer in which we ask "to see my own errors and not to judge my brother." For ultimately there is but one danger: pride. Pride is the source of evil, and all evil is pride. Yet it is not enough for me to see my own errors, for even this apparent virtue can be turned into pride. Spiritual writings are full of warnings against the subtle forms of pseudo-piety which, in reality, under the cover of humility and self-accusation can lead to a truly demonic pride. But when we "see our own errors" and "do not judge our brothers," when, in other terms, chastity, humility, patience, and love are but one in us, then and only then the ultimate enemy--pride--will be destroyed in us.                  

After each petition of the prayer we make a prostration. Prostrations are not limited to the Prayer of St. Ephrem but constitute one of the distinctive characteristics of the entire lenten worship. Here, however, their meaning is disclosed best of all. In the long and difficult effort of spiritual recovery, the Church does not separate the soul from the body. The whole man has fallen away from God; the whole man is to be restored, the whole man is to return. The catastrophe of sin lies precisely in the victory of the flesh -- the animal, the irrational, the lust in us -- over the spiritual and the divine. But the body is glorious; the body is holy, so holy that God Himself "became flesh." Salvation and repentance then are not contempt for the body or neglect of it, but restoration of the body to its real function as the expression and the life of spirit, as the temple of the priceless human soul. Christian asceticism is a fight, not against but for the body. For this reason, the whole man - soul and body  - repents. The body participates in the prayer of the soul just as the soul prays through and in the body. Prostrations, the "psycho-somatic" sign of repentance and humility, of adoration and obedience, are thus the lenten rite par excellence.

Welcome to the St. Sava Parish Web Page
The St. Sava Serbian Orthodox Church is part of the Serbian Orthodox Diocese of Eastern America, under the Omophor of his Grace, Bishop Irinej. While most parishioners are Serbian and Serbian speaking, we are also blessed to have English speaking Orthodox Christians born in America, as well those with Russian, Greek, Bulgarian and Mecedonian backgrounds. Thus we equally serve in three languages: Church Slavonic, Serbian and English. Our parish is open to all Orthodox Christians as well as anyone interested in Orthodoxy.
Српска Православна Црква Свети Сава је део Српске Православне Епархије Истончно-Америчке, под омифором Његовог Преосвештенства Господина Иринеја. Поред већине парохијана који су Срби и говоре српски, Бог је нас благословио да имамо и Православне Хришћане рођене у Америци који говоре енглески, као и парохијане Руског, Грчког, Бугарског и Македонског порекла. С тога подједнако служимо на три језика: Црквенословенском, Српском и Енглеском. Наша парохија је отворена за све Православне Хришћане, као и за све оне које су заинтересовани за Православље.
St. Sava
St. Sava
St. Sava
Patriarch Irinej
Patriarch Irinej
Patriarch Irinej
Bishop Irinej
Bishop Irinej
Bishop Irinej

Upcoming Services
Saturday, 12 / 25 March
5:00 Vespers
Sunday, 13 / 26 March
8:00 Matins
9:30 Divine Liturgy
Wednesday, 16 / 29 March
8:30 Hours
9:30 Liturgy of the Presanctified Gifts
5:00 First Vigil
Great Canon
Thursday, 17 / 30 March
8:30 Hours
9:30 Liturgy of the Presanctified Gifts
Friday, 18 / 31 March
8:30 Hours
9:30 Liturgy of the Presanctified Gifts
7:00 Second Vigil
Akathist Hymn
Saturday, 19 March / 1 April
Saturday of the Akathist
9:00 Divine Liturgy
5:00 Vespers
Sunday, 20 March / 2 April
8:00 Matins
9:30 Divine Liturgy
Monthly Calendar >
Announcemnts
Rukoplozenje Sinise Hrvacevica/ The Ordination of Sinisa Hrvacevic

Rukoploženje Siniše Hrvačevića u čin prezvitera / The Ordination of Siniša Hrvačević to the Holy Priesthood

(26 images)

St Sava Summer Camp 2014

St Sava Summer Camp 2014

(16 images)

St Sava Church and June 28 - For Serbia

Flood relief for Serbia and Republika Srpska - 05/24/14

(28 images)

Srpski Biser Koncert April 26, 2014

Koncert Srpskog Bisera

(164 images)

Church School Slava - St Nikolai of Serbia. Andrej and Natača Mičić, Kumovi

St Nikolai 2014 - 03/16/14

(76 images)

Srpski Biser u Bijeljini/Srpski Biser in Bijeljina 2013

Srpski Biser u Bijeljini - 06/27/13

(14 images)

Srpski Biser u Patrijarsiji/Srpski Biser at Patriarchate

Srpski Biser at the Patriarchate - 06/24/13

(11 images)

Srpski Biser na Zemun Polju/Srpski Biser at Zemun Polje

Srpski Biser in Zemun Polje - 06/23/13

(67 images)

Srpski Biser u Veneciji
Srpski Biser u Veneciji
Festival Folklora/Folklore Festival 2013

Folklore Festival - 05/11/13

(134 images)

Manastir Sv. Nikola/St. Nicholas Monastery

St Noicholas Monastery - 04/13/13

(40 images)

Crkvena Slava/Church Slava 2013

Crkvena Slava/Church Slava - 01/27/13

(81 images)

Srpski Biser 30th Anniversary Concert

30th Anniversary Concert

(88 images)

Combined Concert

Combined Concert - 08/04/12

Talija from Belgrade and Serbian Pearl danced together on a wonder evening in August. Take a look!

(144 images)

Trip to Atlanta

Trip to Atlanta - 07/15/12

We visited the parish of the Holy Apostles Peter in Paul for their Church Slava July 14-15, 2012. Here are a few photos.

(18 images)

Trip to Atlanta
Folklore Slava

Slava Srpskog Bisera - 11/20/11

(25 images)

SerbFest 2011

(30 images)

Kolo Slava 2011

Kolo Slava 2011

(5 images)

Svetosavski Glasnik/St. Sava Messenger
09/01/11 - Svetosavski Glasnik/St. Sava Messenger
06/01/11 - Svetosavski Glasnik/St. Sava Messenger
Hall Rental
Hall Rental

Our Saint Sava Parish Hall is available for rental. Please call 727-527-8738 for available dates and rates. Catering is available. Prices are reasonable.

Bookmark and Share
Mailing Address
St. Sava Serbian Orthodox Church
530 77th Ave North
Saint Petersburg, Florida 33702

Email and Phone
frstephen@stsavafl.org
(727) 527-8738 (Phone)
counter
msn spaces tracking
 

Church School is held Sundays after the Divine Liturgy

Црквена Школа се одржава недељом после Свете Литургије

Ancient Faith Radio
Diocese of Eastern America
Праволавни Мисионарски Центар